Diskusija o Zoranu Djindjicu

Slozicemo se ako nesto nazivamo Bogom i obozavamo ga, onda on mora da ispuni dva uslova: da bude bezgresan i da bude svemoguc. Pa kako onda mozemo i govoriti o bogu pored svih ovih nesreca koje se desavaju u svetu, patnji odredjenih ljudi, blagodeti drugih, nicim zasluzenom...

Otuda bog, ako je svemoguc, svojim ne cinjenjem nicega nije bezgresan vec snosi odgovornost i deo greha za ono pocinjeno, prvi deo greha je na nama samima. Pa kako onda takvo bice mozemo smatrati Bogom. Evo nekoliko varijacija:

1.Ako je bezgresan i svemoguc- to je Bog

2.Ako je gresan i svemoguc- ne moze se smatrati bogom vec samo jednim nad bicem a to moze biti i   Djavo

3.Ako je bezgresan a ne svemoguc- onda je to Isus

4.Ako je gresan i ne svemoguc- e onda je to covek

Posto smo prvu stavku osporili, u drugu ne zelimo da verujemo ,odnosno obozavamo, jer je to pogresno, ostaje nam da verujemo u trecu, u Isusa. On iako nije bog, on je uzor, Hristos je ljubav, i zato verovali u boga ili ne mozemo da verujemo u takvog coveka, i da slavimo njegov rodjendan jer se rodio jedan od nas koji je iz ovog naseg nivoa nasao odmah do  boga. Dakle ostaje samo vera da ce ljudi biti sto blizi njemu, jer sto smo blizi to smo bolji ljudi i sebi i drugima.

Danas, devet godina posle 5. Oktobra 2000. možemo da sagledamo uticaj tog događaja na Srbiju i naše živote. Naime, otpočele su reforme koju su našu zemlju trebale da približe porodici evropskih zemalja a ujedno i pretvore u jedno civilizovanije mesto za život. Da li je korenitih reformi srvarno bilo i da li je došlo do raskidanja u korenu sa Milošivećevom politikom mišljenja su u Srbiji  podeljena, počevši od onih ciničnih koji povratak (reformisanog) SPS-a na vlast vide kao povratak iste. Bilo kako bilo, samu (r)evoluciju i godine koje slede je obelezio je Zoran Đinđić. Premijer koji je uživao veliki ugled u inostranstvu i u zemlji, mada bi se moglo reći da je veći ugled dobio nakon atentata 2003. jer svaka takva smrt od nekog napravi, opravdano ili ne, heroja.  Delo i lik pokojnog premijera tako danas nailazi na negodovanje, ali u većoj meri velicanje, kao svojevrsan kult stvoren od strane pojedinih stranaka i medija. Tako da to pitanje nećemo svesti na pro et contra samog premijera već na realnost vs mit(ovi) koji postoje po ključnim pitanjima njegove politike.

  (Dalje)